ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
GALERIJA MATICE SRPSKE
Novi Sad
Facebook: https://www.facebook.com/galerijamaticesrpske/
Instagram: https://www.instagram.com/galerijamaticesrpske/
Youtube: https://www.youtube.com/channel/UCCnqp8O8K9op7QHQ0pMODOg
Za GMS 2024. predstavlja veoma uspešnu godinu čime je još jednom potvrđeno istaknuto mesto GMS u nacionalnim i regionalnim okvirima. Realizovano je 16 izložbi u zemlji i inostranstvu, objavljeno je 8 publikacija, a programe i izložbe Galerije posetilo je preko 200.000 posetilaca. Ključni događaj u 2024. bilo je otvaranje nove stalne postavke „ReVIZIJA kolekcije Galerije Matice srpske“ koje je bilo ispraćeno 24-časovnim programom. Sam naslov ima dvojako značenje. Sa jedne strane naslov ukazuje na naše uverenje da je posle 175 godina postojanja i delovanja ustanove neophodno sagledati vrednosti kolekcije očima savremenog doba i prezentovati ih na atraktivan način. Istovremeno, želeli smo da ukažemo na svoju viziju Galerije u 21. veku kao aktivnog modernog muzeja koji svojom stalnom postavkom postaje platforma za dijalog. Stoga je nova stalna postavka istovremeno Revizija kolekcije i Vizija nove uloge GMS u novom ciklusu istorijskog razvoja koji nas vodi ka jubileju 200 godina od osnivanja. Nova stalna postavka zamišljena je kao fluidna koncepcija koja može da se menja u pojedinačnim salama ali i celinama. Sastoji se od sedam tematskih modula. Kako bismo ulogu i mesto GMS predstavili publici, osmišljen je modul Identitet kolekcije. Kroz drugi modul Hronologija srpske umetnosti predstavljen je razvoj umetnosti 16–20. veka, dok treći modul Transformabilnost umetnosti nudi nove načine razumevanja umetnosti kroz različite medije. Predstavljene su i odabrane savremene teme kroz module Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um i Užitak: Rituali i navike koji prikazuju osobenosti i domete srpske likovne umetnosti, njenom mestu u širem evropskom kontekstu i njenom ogledanju u savremenom trenutku. Novina u postavci je modul Skulptofilija posvećen zbirci vajarstva u čije osmišljavanje je jedino uključen spoljni saradnik – vajar, sa idejom da se preispita mesto skulpture u okviru muzeja. Posebnu celinu čini Dečja soba kao prostor namenjen deci i mladima, zamišljen sa ciljem kontinuiranog građenja nove publike.
PROMENE SU MOGUĆE
jer i najstariji i najtradicionlniji muzeji treba da se modernizuju kako bi išli u korak sa vremenom i potrebama savremenog čoveka. Umetnost ima moć da nam omogući da bolje razumemo prošlost kako bismo u savremenom trenutku gradili bolju budućnost kroz delatnost muzejskih ustnova i njihovih stalnih postavki.
Inovativnost je ostvarena kroz metodologiju formiranja stalne postavke koja je prvi put zasnovana na tematskom, a ne na ustaljenom hronološkom modelu. Rad na konceptu stalne postavke utemeljen je na bogatom iskustvu galerijskih stručnjaka u relizaciji povremenih izložbi, a oslonjen na ispitivanje publike koja je sprovedena među posetiocima. Takođe, indikativan je i zajednički timski rad svih kustosa i konzervatora Galerije koji je podrazumevao brojna promišljanja pri izboru tema i umetničkih dela odabranih da ih ilustruju. Različita generacijska struktura dovela je do dva vidljivo različita pristupa, jednog konzervativnijeg i jednog modernijeg koji su usklađeni u jednu jedinstvenu celinu kroz dijalog vođen među stručnjacima. Značajan doprinos u procesu nastanka postavke dali su i konsultanti angažovani da preispituju opredeljenja tima i osiguraju da će osmišljene poruke biti realizovane na adekvatan način. Okrenuti podjednako domaćoj i stranoj publici, s jasnom namerom smo angažovali i jednog stranog konsultanta kako bi osigurali razumljivost i za one koji dolaze iz drugih sredina. Konačno, pod inovativnim elementom moglo bi se razmatrati i uvođenje novih tehnologija u cilju dopune izloženih predmeta, npr. predstavljanje nepokretnog kulturnog nasleđa, odnosno fresaka i ikonostasa iz crkava i manastira ili virtualno prikazivanje skicen blokova i albuma koji ne mogu biti dostupni javnosti. Istovremeno, nove tehnologije korišćene su i za formiranje jasnih smernica kako se postavka obilazi i koje su zamisli i poruke određenih modula. Konačno, sam program otvaranja osmišljen je i realizovan tako da pošalje poruku otvorenosti nove stalne postavke kroz do sada nikad ostavreni koncept 24-časovnog otvaranja. Svojim trajanjem, ali i brojnim programskim aktivnostima, ponuđeno je mnoštvo različitih sadržaja u kojima su različite publike mogle da pronađu nešto posebno i njima primamljivo. Otvaranje je započeto Svečanom sednicom povodom Dana GMS, nastavljeno muzičkim programom za koji su bili zaslužni MKDSL i DJ Lanna, a naredni dan bio je ispunjen tumačenjem svih 7 modula.
Aktivnosti
Otvaranje nove stalne postavke započeto je Svečanom sednicom povodom Dana GMS na kojoj su se zvanicama obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Simona Čupić, istoričarka umetnosti i Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade. Nakon Svečane sednice, postavka je otvorena za širu javnost kojoj su se obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski i prof. dr Nikola Krstović, istoričar umetnosti. Otvaranje je propraćeno muzičkim programom koji su priredili MKDSL i DJ Lanna, a broj posetilaca bio je preko 1000. Sutradan je program nastavljen brojnim kustoskim vođenjima kroz sve module, ali i programom za najmlađe u vidu koncerata "Puškin na note".
Galerija Matice srpske je u 2024. godini izvršila nabavku dodatne opreme kako bi obogatila doživljaje koje publika može da proživi prilikom posete novoj stalnoj postavci "REvizija kolekcije GMS". Postavljeni su ugradni monitori osetljivi na dodir, kao i LCD IPS monitori. Na monitorima se mogu pronaći crteži i grafike iz 18. i 19. veka, crteži Uroša Predića, Save Šumanovića i osnovne informacije o njima. Upravo kroz ovako sistematično i interaktivno raspoređivanje mnogobrojnih dela vidimo da nove tehnologije i te kako imaju veliki značaj u muzejskoj instituciji. U modulu Skulptofilija nalazi ekran osetljiv na dodir programiran u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu, koji prikazuje rekonstrukciju umetničkog ateljea vajara Đorđa Jovanovića i veliki broj njegovih dela sačuvanih u depou GMS. Na ovaj način publika stvara širu sliku o radu značajnog vajara gledajući neizložena dela i na interaktivan način se upoznaje sa umetnikovim okruženjem. Na sajt je postavljena nova virtuelna šetnja.
Dizajnirana je nova brošura sa novim identitetom GMS koja publiku na jednostavan način upućuje na kretanje po prostoru, a pruža i dodatne informacije o Galeriji Matice srpske, kao i o svim pojedinačnim modulima. Brošura je prevedena na engleski i ruski jezik kako bi GMS bila dostupna široj javnosti. Brošure se nalaze u samom prostoru Galerije, a dostupne su i na zvaničnom sajtu Galerije.
https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2025/01/mapa_gms.pdf
https://www.galerijamaticesrpske.rs/wp-content/uploads/2025/01/mapa_gms_en.pdf
Svaka porodica koja poseti Galeriju može da preuzme pisani vodič kroz novu stalnu postavku za decu, mlade i sve koji se tako osećaju "Putokaz kroz svet umetnosti". Vodič se sastoji od interaktivnih zadataka i kratkih priča koje vode posetioce svih uzrasta kroz prostor, pomažu im da istraže umetnička dela i da se tokom ove umetnička avanture zabave. Radi lakšeg snalaženja u prostoru, u vodiču se nalaze i mape stalne postavke. Vodič prati novi istoimeni edukativni program koji podrazumeva posete dečjih grupa Galeriji u društvu muzejskih edukatora.
Dizajnirana je i posebna brošura namenjena za porodice sa decom koja predstavlja sve programe koji su dostupni za najmlađe posetioce, a ujedno pruža i osnovne informacije o novoj stalnoj postavci GMS.
Galerija Matice srpske je mesto koje mladima nudi prostor za učenje i zabavu putem umetnosti. Organizujući različite programe za školske grupe i studente, zajedno sa njima preispitujemo različite društvene fenomene i teme polazeći od umetničkih dela. Program za mlade predstavljen je takođe u posebno dizajniranoj brošuri koja je dostupna u prostoru GMS.
Tokom poslednjih 7 vikenda u 2024. godini i prvih 7 vikenda u 2025. godini organizovana su kustoska vođenja vikendom u 13.00 i 17.00 sati kroz pojedinačne module nove stalne postavke, a posetioce su vodili muzejski savetnici, kustosi, konzervatori i muzejski edukatori koji su činili tim koji je radio na realizaciji stalne postavke. Uvedena su i kustoska vođenja na ruskom jeziku jednom nedeljno kroz pojedinačne module kako bi stalna postavka bila predstavljena široj javnosti.
Kroz prikaz pripreme nove stalne postavke od strane Odeljenja zaštite Galerije Matice srpske, posetioci imauju priliku da svakog prvog petka u mesecu čuju konzervatorsku priču o pripremi umetničkih dela za novu stalnu postavku, postupak odabira i selekcije dela i kriterijumi za konzervatorsko – restauratorske intervencije i obim intervencija. Na ovaj način publici se pruža pogled "iza zavese" - kako izgleda proces pripreme jednog velikog projekta i poduhvata.
Formirana je posebna aplikcija za LCD IPS ekrane postavljene u prostoru. Aplikacija služi za davanje osnovnih informacija o modulima i kretanju po prostoru Galerije u obliku video vodiča, a upravo su zaposleni u GMS ti koji su snimljeni za potrebe ove aplikacije. Takođe, u okviru nje snimljene su i priče o pojedinačnim delima koja su najreprezentativnija iz naše kolekcije, a sve je dostupno na srpskom, engleskom, ali i znakovnom jeziku.
Naš saradnik na novoj stalnoj postavci, konsultant i veliki prijatelj, dr Sandro Debono, profesor na Univerzitetu u Valeti, Malta, je za prestižni portal posvećen umetnosti, kulturi i muzejima napisao članak o stalnoj postavci "REvizija kolekcije GMS". Dr Debono je Galeriju Matice srpske naveo kao primer dobrog rada, kao i da mu je bilo veliko zadovoljstvo da učestvuje u projektu, a tekst je dostupan na engleskom i italijanskom jeziku.